Endokrina orbitopatija

Endokrina orbitopatija je genski uslovljeno autoimunsko oboljenje, koje može da se ispolji u svim starosnim dobima, ali češće kod mlađih osoba. Zapaljenjskim promenama su zahvaćene sve strukture u očnoj duplji (mišići pokretači očnih jabučica, vezivno tkivo koje ih obavija, masno tkivo, vidni živac i očna jabučica). Otok pomenutih tkiva u očnoj duplji (orbita), potiskuje očnu jabučicu i stiče se utisak „velikih očiju“. Bolest se potvrdi kod osoba sa hipertireozom, ali bolesnici mogu imati i sasvim normalnu funkciju tireoideje.


Klasifikacija promena na očima

Bolest je nekada asimptomatska ili oligosimtomatska, tj. osoba nema većih tegoba. Međutim, u zavisnosti od jačine zapaljenjskog procesa u orbiti ispoljavaju se različiti simptomi i znaci kao što su: periorbitalni otok, zaostajanje kapka pri pogledu na dole, crvenilo vežnjače, fotofobija, suzenje, javljanje duplih slika i retko oštećenje očnog živca.
Opšte je prihvaćena klasifikacija NOSPECS, koja ima šest stepena težine bolesti, a svaki od njih je gradiran. Holandski autori su uveli kao korekciju CAS (Clinical activity score), kojim se od strane više ispitivača ocenjuju promene na očima i time postiže pouzdanost merenja.


Dijagnostika endokrine orbitopatije

Dostupni multidisciplinarni metodi ispitivanja imaju za cilj da se preduzmu preventivne aktivnosti, da se što ranije utvrdi dijagnoza, i sprovede uspešno lečenje.

Klinički pregled je od izuzetnog značaja. Njime se određuje radna dijagnoza, obim neophodnih ispitivanja, ali i konačna dijagnoza i izbor lečenja.

Osobi sa endokrinom orbitopatijom treba ispitati funkcionalna i morfološka svojstva štitaste žlezde klinički i dijagnostičkim metodima in vivo i in vitro.

U Svetu se uspešno od 1987. godine primenjuje metod vizualizacije sadržaja očne duplje primenom obeleženog analoga somatomedina – okreotida tj. primenom radiofarmaka (111In-DTPA-d-Phe)- ocreotide i detekcijom njegovog prisustva gama kamerom. Zbog značaja imunskih poremećaja u etiopatogenezi endokrine orbitopatije, realno je očekivati da se radionuklidna scintigrafija orbite više koristi kao metod i dijagnostika, kao i procena efekata lečenja obolele osobe.


Mogućnosti lečenja endokrine orbitopatije

Tek kada je postignuta normalna funkcija tireoideje, može se započeti lečenje endokrine orbitopatije. Antitireoidni lekovi-tireostatici deluju imunomodulatorno kod bolesnika sa Grawes-Basedow-ljevom bolešću. Istovremeno se primenjuje neinterventno, lokalno antizapaljenjsko lečenje. Sistemska primena kortikosteroida daje povoljan efekat kod 60% lečenih. Primenjuju se i nesteroidni imunosupresivni lekovi (Imuran,Cyclosporin, Ciamexon). Kod veoma teških oblika endokrine orbitopatije, preoručuje se radioterapija retrobulbarnog tkiva u kombinaciji sa drugim oblicima lečenja.

Interventno lečenje plazmaferezom daje poboljšanje kod gotovo polovine lečenih, a orbitalna dekompresija se preduzima u cilju očuvanja optičkog živca, kada drugi oblici lečenja nisu dali rezultate.