Hipotireoza

je smanjeno lučenje hormona tireoideje. Obolela osoba se budi sa otocima gornjih kapaka, prstiju šaka, umorna, pospana, oseća se teško, dobija u telesnoj masi, koža postaje hladna, suva, perutava, gruba, trbuh nadut, javlja se zatvor, slabost skeletnih mišića, povećan je krvni pritisak, usled zadržavanja vode u organizmu. Kod velikog broja obolelih od depresije, ispitivanjem se dokaže hipotireoza. Dijagnostika hipotireoze je uspešna i pouzdana. Subkliničku hipoireozu potvrđujemo primenom hipotalamusnog hormona (TRH). Nadoknadom hormona, sintetičkog tiroksina, a pristup je uvek individualan, značajno se popravlja kvalitet života osobe. Od kada je davne 1912. godine Hashimoto (HT) ukazao da postoji hronično zapaljenje tireoideje, autoimunska bolest tireoideje (AIBT), se javlja u svim starosnim dobima i čest je uzrok hipotireoze.

Šta doprinosi rastućoj incidenciji AIBT- Hashimoto??

U ovom multifaktorijelnom oboljenju nije moguće odrediti štetan, kumulativni doprinos prethodnih virusnih infekcija, fizičkih agenasa (zračenja iz spoljašnje sredine, radioaktivni otpad) i hemijskih grupa (rušenje rafinerija, pesticidi, aditivi, lekovi npr. litijum i dr.). Značajna je komorbidnost –istovreno ispoljavanje i drugih autoimunskih bolesti. Autoantitela ne mogu da iščeznu, ali njihov porast upućuje na radikalno rešenje zbog rizika od nastanka dobro diferentovanog karcinoma tireoideje.

Pored pomenutih poremećaja tireoidne funkcije, mogu da nastanu i morfološke promene tireoideje. Difuzno uvećanje ili Struma diffusa, ukoliko traju činioci koji su je uzrokovali (npr . hronični nedostak joda), mogu da pređu u nodusnu strumu. Proverom hormonskog statusa i metodima vizualizacije (ultrazvuk, scntigrafija) postavlja se dijagnoza i bira najpovoljniji oblik lečenja.