Osteopenija i osteoporoza

Osteoporoza je metabolička bolest kostiju nastala smanjenjem gustine kostiju i poremećajem strukture kosti, sa visokim rizikom ka čestim mikrofrakturama, posledičnim prelomima kosti, i pri veoma maloj traumi može uzrokovati deformitet i invaliditet.

Osteopenija i osteoporoza

Prelaz osteopenije, koja karakteriše fiziološko starenje, u metaboličku bolest osteoporozu nije nagli, niti ga je lako prepoznati Osteoporoza se ispoljava češće kod žena, nego kod muškaraca istih godina. Međunarodna organizacija za osteoporozu (International osteoporosis Fondation, IOF) s pravom postavlja pitanje: da li ste jedna od tri žene ili jedan od pet muškaraca koji će oboleti od osteoporoze? Smatra se da je prelom vrata butne kosti dva puta, a prelom tela kičmenog pršljena čak 10 puta češći kod žena, nego kod muškaraca iste starosti.


Životni vek se produžava, žene žive duže nego muškarci, tri i više decenije posle menopauze, pa je mogućnost nastanka i ispoljavanja osteoporoze značajna. Svaka treća žena, starija od 50 godina ima osteoporozu ili osteopeniju. Ranije se smatralo da je to bolest ”starijih gospođa”, ali danas se zna da osteoporoza počinje ranije, već u petoj deceniji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO),


zastupljenost osteoporoze je:

14% za osobe stare od 50 do 59 godina,

39% za one od 70 do 79 godina,

70% kod starijih od 80 godina.


Smatra se da će 2050. godine 6,4 miliona ljudi doživeti prelom butne kosti zbog osteoporoze, a gotovo 51% od tog broja živi u Aziji. Jedan od pet muškaraca, starijih od 50 godina ima osteoporozu. Kada posle preloma zbog krhkosti kostiju dobije komplikacije, smrtnost je kod muškarca neuporedivo veća, nego kod žene. Rizik od smrtnog ishoda muškarca sa osteoporozom, je veći nego od karcinoma prostate, a kod žena ista kao i kod karcinoma dojki. 


osteoporoza


Osteoporoza je najčešći uzrok preloma kostiju starih. Samo u jednoj godini, širom sveta, dogode se kod 1,2 miliona starijih osoba, prelomi kostiju. Podaci ukazuju da čak 20% žena starijih od 80 godina umire zbog komplikacija, nastalih posle preloma vrata butne kosti, a 50% zahteva stalnu negu, rehabilitaciju, tuđu pomoć, što značajno narušava kvalitet života. One postaju zavisne od drugih, trpe bolove, imaju deformitete koji otvaraju put ka komplikacijama, gube sopstvenu nezavisnost, u stalnom su emocionalnom stresu.


Osteopeniju i osteoporozu mogu da uzrokuju brojni činioci. Genetska sklonost je veoma važna za nastanak i ispoljavanje ovih bolesti (60-70%), ali i veliki broj oboljenja i stanja organizma kao što su: hipertireoza, hipogonadizam, menopauza, hiperprolaktinemija, poremećaj lučenja hormona kore nadbubrežnih žlezda (kao i terapijska primena kortikosteroida u dozama većim og 75 mg duže od tri meseca), hiperparatireoidizam, metabolička acidoza kod bolesnika sa šećenom bolešću, ali i nedovoljnost vitamina D3 (“renalni” hormon). Bolesti digestivnog trakta kao što su zapaljenjske bolesti, dijareje, hronične bolesti pankreasa, mogu uticati na ispoljavanje osteopenije i osteoporoze. Maligne bolesti smanjuju mineralnu čvrstinu kosti, kao i dugotrajne imobilizacije. Dozirana fizička aktivnost može da poveća mineralnu gustinu kosti za 20%.


Zbog osteoporoze vidna je promena fugure tokom starenja, smanjenje telesne visine, pojava pogrbljenosti i izraženiji trhuh.

 

Osteoporoza je socioekonomska kategorija, i u bogatim društvenim zajednicama troškovi lečenja osteoporoze daleko nadmašuju cenu, i preventive i dijagnostike.


Usaglašenom medicinskom doktrinom, treba da radimo na prevenciji osteoporoze, primarnoj u periodu odrastanja i sekundarnoj kod odraslih osoba oba pola.


Dijagnostika osteopenije i osteoporoze

Svetska zdravstvena organizacija je 1994. godine usvojila kvantitativnu definiciju osteoporoze, zasnovanu na denzitometrijskom merenju mineralne gustine kosti i proceni „T vrednosti“ i na osnovu toga razlikujemo:


  • normalan nalaz, gde je T vrednost do – 1SD;
  • osteopenija, gde je T vrednost od –1SD do –2,5 SD;
  • osteoporoza, gde je T vrednost veća od –2,5 SD;
  • teška osteoporoza, gde je T vrednost –2,5 SD, uz postojanje jednog ili više preloma kosti.

Metodi merenja mineralne gustine kosti – denzitometrija kosti:

Osteporozaa) merenje gustine kosti ultrazvukom je screening metod. Njime se u kratkom vremenu može da pregleda veliki broj osoba, ali nema pouzdanost da na osnovu tog merenja lekar preporuči lečenje. 









Osteoporozab) Denzitometrija kosti aksijalnog skeleta DXA (dual x-ray absorptiometry) je pouzdana, brza i predstavlja savremeni ”zlatni” standard merenja na osnovu kojeg se daju preporuke za zaustavljanje daljeg gubitka kvaliteta kosti i popravljanje mineralne čvrstine kosti.








Farmakoterapija osteoporoze

Farmakologija svakim danom beleži napredak. Brojne biološki aktivne supstancije su značajne za lečenje postmenopauzne osteoporoze i sve su dostupniji medikamenti sa novim mehanizmima delovanja. Dostupni su antiresorptivni lekovi, koji zaustavljaju dalji „gubitak“ koštane supstancije (estrogeni, SERM, STEAR, bisfosfonati), antiresorptivni i anabolični lekovi (ranelat stroncijum) i anabolični lekovi (PTH 1-34). Farmakološki pristup doprinosi poboljšanju mineralne čvrstine kosti i smanjuje rizik od preloma.

Da bi se kost „popravila“, neophodna je zadovoljavajuća koncentracija kalcjuma, vitamina D3, uravnotežena ishrana sa pravilnim odnosom proteina biljnog i životinjskog porekla. Redovne kontrole bubrežne funkcije su veoma značajne tokom lečenja.


Lečenje osteoporoze traje dugo a cena lečenja nije mala. U uspešnom lečenju, kada se postigne zadovoljavajuće poboljšanje čvrstine kosti, pored strpljivog, motivisanog bolesnika, lekara i fizioterapeuta, podjednak teret nose porodica i društvo.


To je razlog da se aktivnom preventivom (primarnom, sekundarnom i na kraju tercijernom) postigne zadovoljavajući maksimum koštane supstancije, da se zdravom ishranom, izbegavanjem štetnih navika, kretanjem, postignuti maksimum čvrstine kosti i očuva, a smanjenjem delovanja faktora rizika za osteoporozu spreči nastanak ove pritajene bolesti sa dramatičnim posledicama, prelomima, deformitetima i invaliditetom.