Osteoporoza

Osteoporoza je metabolička bolest kostiju, nastala smanjenjem gustine koštane supstancije i poremećajem strukture i čvrstine kosti. Najčešći je uzrok mikrofraktura i preloma kostiju bez traume ili pri minimalnoj traumi, deformiteta i invaliditeta starijih osoba

Klinički značaj osteoporoze je u riziku od preloma. Osteoporoza se u zvaničnim statistikama ne sreće kao vodeći uzrok smrtnosti, zato što prelomi nisu praćene neposrednim mortalitetom. Medjutim, rizik od smrtnog ishoda posle preloma kuka u postmenopauzi isti je (2,8 %), kao rizik od smrtnog ishoda zbog karcinoma dojke. Zbog nastalih komplikacija (zapaljenje pluća, tromboembolije) prelom kuka u prvoj godini dovodi do povećanja smrtnosti i do 20%. U istoj starosnoj grupi, četvorostruko je veća smrtnost, ukoliko dodje do preloma kičmenog pršljenja, pa se te frakture smatraju ključnim za preživljavanje.

 

Možete li da nam kažete nešto više o ovoj bolesti?

Osteoporoza je veliki svetski problem. Udruženje endokrinologa Amerike je ukazalo da 50-godišnja žena bele rase u periodu posle menopauze ima 16% rizik da dobije prelom kuka, a 32% prelom kičmenog pršljena.

U borbi sa narastajućim problemima tihe epidemije osteoporoze i njenih posledica, postignut je značajan konsenzus-da svaka zemlja mora da ima sopstvenu strategiju za borbu protiv osteoporoze.

 

Zbog čega osteoporoza više preti ženama?

Do puberteta dominira linearan rast – duge kosti rastu u visinu, a posle puberteta, nastaju polno zavisne razlike kvaliteta skeleta.

Maksimalnu mineralnu čvrstinu kost postiže oko 17., a po nekim autorima i do 22. godine života. Čvrstinu kosti karakterišu njena mineralna gustina i kvalitet u odnosu na postignuti maksimum. Postignuti maksimum čvrstine kosti žene je manji nego kod muškarca.

Postizanje maksimalne čvrstine kosti je primarna preventiva. Ona se mora sprovoditi od začeća do adolescencije. Normalna proteinska ishrana, morska riba, zeleniš, mlečni proizvodi bez masti, aktivan način života, vežbe i genska svojstva, značajni su za maksimalnu mineralnu čvrstinu kosti. Na čvrstinu kosti deluju brojni hormoni: stimulativno npr. normalne koncentracije tireoidnih hormona, hormon rasta, estrogeni, androgeni, ili resorptivno (parathormon u povećanoj koncentraciji). Nedovoljno kalcijuma i vitamina D3, smanjuje mineralnu gustinu kosti.

Postignuta maksimalna čvrstina kosti se brižljivo čuva primarnom i sekundarnom prevencijom tj. prepoznavanjem i uklanjanjem činilaca rizika za nastanak osteoporoze. Neki od njih su nepromenljivi (bela rasa, ženski pol, starija dob, hronične bolesti digestivnog trakta kao što je Kron-ova bolest, ulcerozni kolitis, celijakija i dr,) ali mnogo je činilaca koji se mogu promeniti i treba ih ukloniti ili umanjiti njihov štetan uticaj na nastanak osteoporoze (sedanteran način života, pušenje, kofein, žestoka pića, droga, nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D3). Takodje su promenljivi – mogu se lečiti i kontrolisati: hipertireoza, povećano lučenje prolaktina, šećerna bolest, povećano lučenje hormona kore nadbubrežnih žlezda ili i neindikovana primena kortikosteroida i drugih lekova.

Mineralna čvrstina kosti se smanjuje sa godinama kod pripadnika oba pola, ali kod žena počinje ranije, često i pre menopauze i ispoljava se brže nego kod starijih osoba muškog pola. Fiziološkim starenjem, osobe muškog pola mogu da izgube 20−30% trabekularne kosti, medjutim, žene čak i 50%. Gubitkom trabekularne koštane mase kosti postaju porozne, krhke, lako lomljive.

IOF je pitanjem: da li ste Vi jedna od tri žene ili jedan od pet muškaraca koji će imati osteoporozu, ukazao na značaj ove bolesti.Deficit estrogena je najvažniji uzrok osteoporoze u periodu posle menopauze. Osobe sa nemerljivom koncentracijom estrogena imaju 2,5 puta veći relativni rizik za prelom kuka u poredjenju sa osobama koje su na supstituciji estrogenima. Posledica nedostatka estrogena je ubrzan proces remodelovanja kosti, gubitak mineralnog sadržaja kosti i nastanak osteoporoze.

Menopauza je pravo vreme da se uradi racionalna dijagnostika osteoporoze. Oko 25−30% žena u postmenopauzi gubi više od 3% koštane supstancije godišnje (oni koji brzo gube koštanu supstanciju), dok 70−75% gubi manje od 3% godišnje (oni koji normalno gube čvstinu kosti).

Medjutim, i muškarci boluju od osteoporoze. Kod 3−6% osoba muškog pola, starijih od 50 godina, nastaje osteoporoza, dok 13−18% žena iste starosti već ima osteoporozu. Osobe muškog pola imaju tri puta manji rizik od preloma u poredjenju sa ženama iste starosti, jer im je bolji postignuti maksimum koštane čvrstine. Ali, ako dožive prelom, oko 16% muškaraca umire u prvih 30 dana posle preloma kuka.

Prelom kosti zbog osteoporoze, do tada zdravu osobu pretvara u teškog bolesnika.

 

Koji se sipmtomi javljaju?

Osteoporoza je dugo asimptomatska. Pre nego što nastanu prelomi, osteoporoza ne boli. Ali, 10−tak godina posle menopauze menja se figura osobe, ispoljava se pogrbljenost-kifoza torakalne kičme zbog osteoporoze, smanjuje se visina osobe, dolazi do promena odnosa organa grudne duplje, potiskivanje sadržaja trbušne duplje, spuštenom dijafragmom. ispupči se prednji trbušni zid.

Prvi simptom je akutni bol torakalne kičme, koji je odraz spontane frakture, ili samo mikrofraktura tela pršljena, a ispoljava se u uznapredovaloj osteoporozi. Primena analgetika je kratkotrajna i neefikasna pomoć, tako da bol torakalne kičme postaje hroničan. Bol je posledica kompresivne frakture tela pršljena, uznapredovale osteoporoze, postojećih mikrotrauma, ostecenja intervertebralnih diskova i nastalih deformiteta kosti (osteofiti).

 

Na koji način starije osobe mogu da utiču na prevenciju ove bolesti?

Prevencija osteoporoze je značajna na društvenom nivou, a ne samo za pojedinca. Prevalencija osteoporoze i broja preloma zbog osteoporoze rastu sa godinamaPrevencija kod starijih osoba je tercijerna i ima za cilj srečavanje nastanka preloma zbog osteoporoze.

Starenje je složeni multifaktorijalan proces, koji se neprekidno dešava i predstavlja postepeno, progresivno smanjenje sposobnosti organizma da se adaptira na nastale promene. Starenje i starost su, ne samo biomedicinske i demografske kategorije već, u velikoj meri, socioekonomske. Jedan od najvažnijih pokazatelja je starosna struktura stanovništva.

Demografski proračuni u Srbiji ukazuju da će 21.vek biti vek starih ljudi. U skladu sa tim, u Srbiji bi se udvostručio broj starih, a gotovo četiri puta broj osoba starijih od 80 godina, sa dominacijom žena.

Starenjem, supstancija kosti se smanjuje, a rizik od preloma raste. Brojni su činioci koji smanjuju mineralnu gustinu kosti starijih osoba. Najčešće to su: nedovoljan unos kalcijuma hranom, smanjena apsorpcija kalcijuma u digestivnom traktu, nedovoljno kretanje, hronična zapaljenja, neizlaganje suncu, nedovoljno vitmina D3, metabolička acidoza starije osobe, ali i drugi razlozi.

Smanjenje mineralne gustine kosti (BMD) za vrednost samo jedne standardne devijacije (SD) u odnosu na mladu grupu ispitanika, povećava 2,6 puta rizik za prelom kuka kod žena, a kada se uzmu u obzir i godine, rizik kod starijih žena raste sedmostruko.

Cena lečenja višestruko nadmašuje cenu prevencije.

Osteoporoza se može sprečiti i može se zaustaviti dalji gubitak koštane supstancije, ali promena strukture kosti ne.

 

Postoje li određene namirnice koje bi trebalo izebegavati ili one koje je poželjno jesti, kada je u pitanju ova problematika?

Na koji način možemo da učinimo svoje kosti jačim?

Merenje BMD je prediktor mogućih preloma kosti kod starijih osoba. Faktore rizika za osteoporozu starih treba prepoznati i preduzeti mere sekundarne prevencije. Loše navike (kofein, nikotin, alkohol) treba eliminisati, a štetne uticaje hroničnih bolesti digestivnog trakta, poremećaje neuroendokrinih aktivnosti, kao i delovanje nekih lekova umanjiti.

Cilj prevencije je borba za jače, gušće, čvršće i kvalitetnije kosti sa ciljem da se smanji broj i posledica osteoporotičnih preloma. Borba za kvalitetniju kost traje od intrauterinog perioda do kraja života. U strategiji prevencije može se odvojeno razmatrati prevencija nastanka bolesti (osteoporoze) i prevencija njenih posledica (fraktura). U zavisnosti od ciljne grupe u kojoj se sprovode mere, prevencija se arbitrarno može podeliti u primarnu, sekundarnu i tercijernu.