Klinička praksa i naša dosadašnja istraživanja su ukazali da u našem geografskom području, pri postojećoj insolaciji (izloženosti sunčevim zracima), veliki broj osoba, u svim starosnim dobima, ima smanjene koncentracije vitamina D3.

Vitamin D, derivat holesterola, liposolubilan je vitamin steroidne strukture. Bilo da je unet u organizam hranom i suplementima, ili da je nastao in vivo, apsorbuje se u tankom crevu. Slabo se apsorbuje u odsustvu pankreasne lipaze, a ne apsorbuje se nikako u opstrukciji žučnih puteva i hroničnim bolestima pankreasa. Nastaje iz 7-dehydrocholesterola, delovanjem sunčeve svetlosti –fotohemijskom reakcijom. U jetri, plazmom donet vit. D3 u prisustvu enzima 25-hidroksilaze prelazi u 25(OH)D₃, ili calcidiol. Tek u ćelijama proksimalnih kanalića nefrona nastaje aktivan vit D3- 1,25 (OH)₂D₃.

Nedostatak takozvanog renalnog hormona, vitamina 1,25(OH)₂ D₃ doprinosi bržem ispoljavanju osteoporoze, a njegov produženi deficit rezultuje osteomalacijom. Mali broj sunčanih dana, i usporena početna fotosintetska reakcija na prethodnik vitamina D₃, u koži starijih osoba, bolesti jetre ili bubrega, kada je onemogućena hidroksilacija ovog vitamina, bolesti pankreasa (alkoholizam, štetno delovanje lekova), kada usled nedostatka pankreasne lipaze egzokrinog dela pankreasa dolazi do gubitka vitamina D digestivnim traktom upornim steatorejama, znatno doprinose smanjenju koncentracije vitamina D₃.

Vitamin D je značajan za razumevanje homeostaze kalcijuma. Vitamin D ima povoljan direktan anabolički efekat na osteoblaste, doprinosi apsorpciji kalcijuma i njegovoj ugradnji, smanjuje oslobadjanje postojećih i sintezu novih molekula parathormona, delovanjem u samim ćelijama paratireoidnih žlezda, preko stereospecifičnih, veoma osetljivih receptora za vitamin D, a moguće je delovanje stimulacijom prostaglandina. Kalcijum unet hranom (mlečni proizvodi, morska riba, zeleniš) će biti „usmeren“ u kosti, zube, a u nedostatku ili nedovoljnosti D3, kalcijum se taloži u mokraćnim putevima (mikrolitijaza), tkivu bubrega (nefrokalcinoza), zidu krvih sudova i u drugim mekim tkivima.

Osobe koje imaju dovoljno vitamina D3 ređe obolevaju od demencije, karcinoma dojke, debelog creva i prostate.

Opisan je i poznat povoljan učinak vitamina D3 na imunitet. Primena vit D3 je neophodna kod osoba sa autoimunskom bolešću tireoideje (AIBT), kao i svim stanjima kada je primena kortikosteroida neophodna.

Starije osobe se ograničeno izlažu suncu, enzimski protencijal kože za fotosintezu kod njih je manji. Zavisno od nutritivnih navika, stari ne unose dovoljno vitamina D hranom.

Medjutim, starije osobe su veoma osetljive na terapijske doze aktivnog vitamina D₃ i malim povećanjem doze zapažaju se toksični efekti ovog vitamina − „renalnog hormona“, sa posledičnom akutnom hiperkalcemijom.

Preporučene dnevne doze vitamina D za osobe starosti 50 do 70 godina su 800 IJ/dan), ako se sunčaju, ali 1000 IJ/dan, ako je broj sunčanih dana, tokom godine mali ili ukoliko starija osoba, zbog nekih drugih bolesti i stanja ne sme da se izlaže suncu. Starenje ne remeti apsorpciju vitamina D.